Изложбени портфолио

Од првих година рада па све до данас, Архив је приредио и угостио већи број изложби, самостално и у сарадњи са другим архивима, установама културе и организацијама. Уз већину приређених изложби у посљедње двије деценије, објављени су изложбени каталози или друге пратеће публикације. Одређен број ауторских изложби Архива доступан је за поновно приређивање и гостовање.

Изложбе које је приредио Архив Босанске Крајине (1953–1992):

  • „Архивски документ – свједок истине о борби радничке класе“ (1965)
  • „Бањалука у старим разгледницама“ (1966)
  • „Раднички покрет на подручју Босанске Крајине“ (1973)
  • „Живот и рад Веселина Маслеше“ (1976)
  • „Плакат – историјски извор“ (1980)
  • „Архивски документ – свједок прошлости“ (1981)
  • „Рукописи Веселина Маслеше“ (1986)
  • „Средњовјековна жупа Врбас“ (1987)
  • „Спорт и физичка култура у Бањалуци“ (1989)
  • „Штампа у Бањалуци до 1941. године“ (1990)

Изложбе које је приредио Архив Републике Српске (1993–2020):

  • „Бањалука центар Врбаске бановине“ (1994)
  • „30 година послије“ (1999)
  • „Јевреји – наши суграђани којих више нема“ (2000)
  • „Бањалука, мој град“, изложба фотографија (2000)
  • „Архивалија – свједок времена“, поводом 50 година организоване архивске дјелатности (2003)
  • „Бањалука и бан Светислав Тиса Милосављевић“ (2004)
  • „100 година бањалучке штампе“ (2005)
  • „Земљотрес у Бањалуци 26–27. октобра 1969“, изложба докумената (2009)
  • „Народна скупштина Републике Српске 1991–2011“ (2011)
  • „Жељезнице у Краљевини Југославији (1918–1841): поводом 140 година од изградње прве жељезничке пруге на територији Републике Српске (1872–2012)“ (2012)
  • „Архивско благо Републике Српске“ (2013)
  • „Млада Босна и Сарајевски атентат“ (2014)
  • „Бањалука – окупација и ослобођење“ (2015)
  • „Стогодишњица Завода за физикалну медицину и рехабилитацију Др Мирослав Зотовић Бањалука (1915–2015)“ (2015)
  • „Маркетинг и оглашавање у штампи – 110 година штампе у Бањалуци и Крајини“ (2016)
  • „Светислав Тиса Милосављевић – бан и министар“ (2016)
  • „25 година Народне скупштине Републике Српске (1991–2016)“ (2016)
  • „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату (1941–1945)“ (2017)
  • „Бањалучки љекари у Краљевини Југославији“ (2017)
  • „Бан Светислав Тиса Милосављевић и Бански двор у Бањалуци“ (2017)
  • „Хигијенски завод у Бањалуци 1929–1945“ (2017)
  • „Школство у Бањалуци за вријеме Краљевине Југославије 1918–1941“ (2018)
  • „Архивско благо Републике Српске“ (2018)
  • „Бањалука центар Врбаске бановине“ (2019)
  • „Социјално-хигијенске установе у Врбаској бановини (1929–1941)“ (2019)
  • „Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња“ (2019)

Изложбе које је угостио, помогао и/или адаптирао Архив Републике Српске:

  • „Тито – Стаљин“, изложба докумената (2006)
  • „Из архивско-музејске збирке Чедо Капор“ (2007)
  • „Кнез Павле Карађорђевић“, изложба докумената (2008)
  • „Спомен трг у Ужицу 1958–2008“ (2011)
  • „Југословенско–француски односи 1918–1941“ (2011)
  • „Неоренесансна архитектура Будимпеште“ (2012)
  • „Иво Андрић у дипломатији“ (2012)
  • „Јован Дучић у дипломатији“ (2013)
  • „Архив у Инцелу: архитектонска реконструкција, ревитализација и пренамјена индустријске зграде у Архив Републике Српске“ (2013)
  • „Мотике, не заборавимо“ (2014)
  • „Личности и потписи: аутографи познатих личности на документима Архива Југославије“ (2014)
  • „Србија и Браничево у Великом рату 1914–1918“ (2014)
  • „Од Сарајева до Версаја“ (2015)
  • „Успостављање изгубљене везе: АФЖ у Босанској Крајини“ (2016)
  • „Даворин Јенко 1835–1914“ (2017)
  • „Мостови на кривој Дрини“ (2018)
  • „Варнава, патријарх српски (1930–1937): пастир, градитељ, ревнитељ и исповједник“ (2018)
  • „Српска православна црква и руска емиграција (1920–1940)“ (2018)
  • „Болница Стобарт: Крагујевац 1915“ (2019)
  • „Документа о Његошу у црногорским и руским архивима“ (2019)
  • „Слике из живота под окупацијом, живот и страдање становништва југа Србије у Великом рату“ (2019)
  • „Српске православне школе у Босни и Херцеговини – Љетописи“ (2020)
  • „Мумија: Из збирке Момчила Вуковића Бирчанина“ (2020)