„Војска брза као вјетар“

У издању Архива Војводине, Института за савремену историју из Београда, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија др Бојана Б. Димитријевића „Војска брза као вјетар: Војска Републике Српске у рату 1992–1995“. Рецензенти монографије су др Милан Гулић и др Марко Милетић.

Монографија је обима 433 стране, а садржи 14 основних поглавља: 1) Увод, 2) Југословенска народна армија у Босни и Херцеговини, 3) Настанак Војске Српске Републике Босне и Херцеговине, 4) Војска Републике Српске – поглед изнутра, 5) 1992 – успеси нове српске војске, 6) 1993 – српска политика пропушта прилику за војничку победу, 7) Преломна ратна година – 1994, 8) Прва половина 1995: Последњи успеси Војске Републике Српске, 9) Друга половина 1995: Ваздушном агресијом до мировног плана, 10) 1996 – прва мирнодопска година, 11) Закључак, 12) Прилог, 13) Извори и литература и 14) Скраћенице.

Војска Републике Српске није била мирнодопска организација, нити је иједан план Југословенске народне армије предвиђао њен настанак. Ипак, грађански рат који је однио СФР Југославију са историјске сцене почетком 1990-их година довео је до потребе да се Војска српског народа у Босни и Херцеговини формира. Војска Републике Српске одиграла је кључну улогу у одбрани територија на којима је живио и данас живи српски народ у Босни и Херцеговини. Она је препозната од српског народа као сопствена војска, која је и поред ратних тешкоћа остварила висок ниво кохезије. Република Српска је свакако плод њене ратне борбе и хиљада бораца који су животе уградили у њено стварање и очување. То јој је обезбиједило достојно мјесто у историји српског народа у XX вијеку.

Послије успјешно изведене операције „Лукавац 93“ на Трнову, јула 1993, предсједник Републике Српске др Радован Караџић рећи ће: „То је заслуга ове војске, која је брза као вјетар!“ То је и наслов ове монографије.