Mонографија о Ревенику

У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија „Ревеник (од Градине до Кадињаче)“ аутора проф. др Аранђела Ј. Смиљаића. Рецензенти монографије су проф. др Драгиша Д. Васић и проф. др Бошко М. Бранковић. Монографија овог села у општини Босански Петровац је обима 716 страница текста са готово невјероватних 2.604 напомене. Настала је као резултат седмогодишњег истраживачког рада аутора који је користио необјављене историјске изворе из архива у Сарајеву и Бањалуци, надгробне натписе, објављене изворе, релевантну литературу и усмене изјаве.

Монографија је подијељена на неколико поглавља и на већи број цјелина одијељених поднасловима. Након предговора и увода, слиједе кратка поглавља о имену села, положају и броју становника. Велики дио књиге чини поглавље о прошлости села које је подијељено на праисторију, стари и средњи вијек, те периоде владавине Османлија и Аустроугарске. Након тога наставља се на вријеме Краљевине Југославије, рата и револуције (1941–1945), социјалистичке Југославије, те период од 1992. до данас. Посебан дио монографије посвећен је религији и идеологији. Слиједи обимно поглавље о школству. Посебно вриједан дио представља поглавље у коме су обрађене све породице које су некада живјеле, као и оне које данас живе у Ревенику, при чему је аутор успио реконструисати имена већине људи и жена који су живјели у том селу. Поред имена особа, успио је за већину утврдити чиме су се бавили, хронологију живота и генеалошке везе. Слиједи поглавље о истакнутим Ревеничанима које предводи Јован Бијелић, један од водећих југословенских сликара између два свјетска рата, без дилеме најпознатија личност потекла из овог села. У поглављу о краћим и нешто дужим причама, аутор је саопштио бројне анегдоте везане за особе из Ревеника. Природни наставак тог поглавља представља поглавље о свакодневном животу у коме се обраћа пажња не само на тешкоће и изазове, већ и на забаве, дружења и спортске активности житеља Ревеника. Након тога слиједе фотографије из села које се не налазе само у том поглављу, већ и на другим адекватним мјестима у тексту. Поред фотографија људи и докумената, књига је опремљена картама и табелама. Монографија завршава се прилозима у виду необјављених докумената и писама.

Када се све узме у обзир, монографија „Ревеник (од Градине до Кадињаче)“ не само да је једна од обимнијих на српском духовном простору, већ има изузетан квалитет који ће без сумње допринијети бољем сагледавању појава и процеса везаних за прошлост српског народа.