Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске и ЈУ Културно образовни центар Нови Град објавили су „Фотомонографију Милана Карановића“, аутора доц. др Мирослава Дрљаче, мр Лебибе Џеко и проф др. Боривоја Милошевића. Рецензенти фотомонографије су проф. др Бошко М. Бранковић и проф. Драго Вејновић.
Eтнолог Милан Карановић у стручној јавности познат је углавном као научни радник који је своја етнолошка истраживања објављивао у стручним часописима зборницима и дневним листовима. Објављени радови често су илустровани фотографијама које је Карановић снимао током теренских истраживања. Осим малобројних објављених фотографија у стручним текстовима, Карановић је оставио богату збирку од више стотина фотографија. Фотографије из збирке свједоче о обичајима, људима и пређелима који су до данас изгубљени у прошлости. Највећи дио фотомонографије посвећен је фотографијама које су разврстане у неколико категорија, људе, обичаје, грађевине, пређеле и предмете. Тако су јавности, између осталог, представљени живи ликови из Кочићевих приповједака, сељаци, пређели са архитектуром која више не постоји и што је најважније заборављени обичаји и народни везови. Аутори су настојали да при опису фотографија, гдје је могуће, наводе оригиналне Карановићеве записе како из стручних текстова тако и из његове необјављене аутобиографије.
Посебан значај фотомонографије је у томе што је, од укупно око двјеста репродукованих фотографија, јавности први пут представљено њих око сто педесет. Већина фотографија је у власништву Земаљског музеја у Сарајеву, око педесет припада легату Милана Карановића у Новом Граду и неколико из збирке Музеја Републике Српске. Како је Карановић свестрана научна личност тако су и аутори монографије из различитих углова, етнолошког, историјског и умјетничког, сагледали његов живот и нучни рад. Зато је у монографији осим дијела посвећеног фотографијама представљен кратак пресјек Карановићевог живота и научног рада, историјских услова у којима је радио као и најплоднијег стваралачког периода проведеног у Земаљском музеју у Сарајеву.