Монографија Зорана Пејашиновића под насловом “Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име“ објављена је давне 2004. године. Рецензенти првог издања били су академик проф. др Никола Б. Поповић, проф. др Ђорђе Микић и Ранко Рисојевић, а издавач Народна и универзитетска библиотека Републике Српске. Ријеч је о првој цјеловитој, научној биографији једне од најзначајније личности историје Бањалуке, Босанске Крајине и Републике Српске уопште, Светиславу Тиси Милосављевићу (1882–1960). Тираж првог издања је убрзо по публиковању нашао савоје мјесто на полицама јавних и приватних библиотека, тако да одавно постоји потреба за новим издањем.
У издању Архива Републике Српске, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављено је друго и допуњено издање монографије др Зорана Пејашиновића “Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име“. Рецензенти књиге су проф. др Боривоје Милошевић и др Владан Вуклиш. Монографија доноси биографију С. Т. Милосављевића а, осим Увода и Предговора, садржи три велике цјелине: Од ђака до министра, Бан Врбаске бановине (1929–1934) и Поново у Београду. У првој је приказано Милосављевићево поријекло, дјетињство, школовање, учешће у балканским и Првом свјетском рату, те поратна војна и цивилна каријера која је врхунац имала у чину бригадног генерала и функцији министра саобраћаја у Влади Краљевине СХС. Други дио монографије је најобимнији и за нас најзначајнији а бави се периодом бановања, односно, импозантним градитељским и просвјетитељским дјелом С. Т. Милосављевића на мјесту првог старјешине Врбаске бановине (1929–1934). Ријеч је, као што је познато, о “златном добу“ Бањалуке када су настала репрезентативна здања и установе на које смо и данас поносни. Истовремено, то је и доба великих промјена у цијелој Бановини. Трећи дио монографије односи се на Милосављевићев одлазак из Бањалуке, односно, његов повратак на мјесто министра саобраћаја, сукоб са краљем, превремено пензионисање и посљедње двије деценије његовог живота.
Монографија је заснована на архивској грађи Архива Републике Српске, Архива Југославије и Архива САНУ, необјављеним списима у власништву породице Милосављевић, те на стотинама других научних, публицистичких, мемоарских и других публикација, радова и новинских чланака, те на неколико разговора са савременицима.