Изложба „Чика Дуцин завет“

Историјски архив Ниш је поводом 130 година од рођења Душана Дуце Ђ. Цветковића (18921978) приредио изложбу архивских докумената под називом „Чика Дуцин завет“. Ова изложба представља једну у низу изложби коју је овај архив приредио на високом умјетничком и академском нивоу.

У припреми изложбе „Чика Дуцин завет“ чији је аутор архивски савјетник Миљана Ђорђевић, коришћена је грађа из Музеја позоришне уметности Србије, приватне архиве породице Цветковић, Архива Југославије и Историјског архива Ниш. Изложбу прати истоимени илустровани каталог.

Изложба архивских докумената „Чика Дуцин завет“ је свечано отворена у изложбеном холу Архива Републике Српске у сриједу 28. септембра 2022. са почетком у 14 часова. На отварању изложбе говорили су др Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, Снежана Радовић, директор Историјског архива Ниш и Миљана Ђорђевић, аутор изложбе. Изложбу је отворила Дијана Грбић, директор Народног позоришта Републике Српске, a догађај су употпунили солисткиња етно групе Траг“ Весна Драшковић и пијаниста Младен Јанковић извођењем композиције Нишка Бања, топла вода. Послије отварања изложбе у дворишту Архива Републике Српске приређен је пригодан коктел.

Душан Цветковић, чувени чика Дуца, био је ренесансна личност: глумац, вокални солиста, драмски писац, композитор, редитељ. Комплетан је аутор широм света познате пјесме Нишка Бања, топла вода. Душан Цветковић се са глумачким позивом први пут сусрео у кафани свог оца, а током Првог свјетског рата, дијелећи судбину свог напаћеног народа, прелази са српском војском преко Албаније и 1916. године доспјева на опоравак у Африку. Ступа у тек основано Српско војничко позориште у Бизерти које је приказивало представе за обољеле војнике у логору Лазуаз недалеко од Бизерте. Осим што глуми, почиње и да пише позоришне комаде (Све због рата, На прагу отаџбине). Између два свјетска рата, поред позоришта у свом родном Нишу, играо је и у Народном позоришту у Скопљу гдје је завршио курс глуме код Александра Верешчагина, Народном казалишту у Сплиту, полупрофесионалном позоришту у Штипу, у позориштима у Битољу и Лесковцу, Малој комедији Милоша Рајчевића у Београду, Народном позоришту Моравске бановине у Нишу. Пет најљепших година живота, по сопственом признању, проводи у Народном позоришту Врбаске бановине у Бањалуци (1933–1937), а затим се враћа позоришту Моравске бановине у Нишу, у коме је остао као глумац све до пензионисања 1952. године. Умро је 18. априла 1978. у свом родном Нишу.

Као глумац, умјетнички зенит је остварио у старијем добу и истакао се у карактерним и комичним улогама, а нарочито у изванредном тумачењу локалних ликова са свим типичностима карактера, навика и говора у комадима из Ниша, Лесковца и Врања. Успјешно се бавио и пјевањем. Снимио је прву плочу на српском језику за Фабрику грамофонских плоча Pate Ferer 1928. године у Паризу. Наступао је и као пјевач народних пјесама на Радио Београду и снимио преко 40 грамофонских плоча са пјесмама од којих је неке и сам компоновао. Комплетан је аутор, текстописац и композитор, чувене пјесме Нишка Бања. Написао је и 57 позоришних комада, претежно шаљивих са ликовима из нишке средине, од којих је око 20 приказано.