Ружа у мећави: Кочић и његова породица у фотографијама

Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске приредили су изложбу под насловом „Ружа у мећави: Кочић и његова породица у фотографијама“. Аутор изложбе и каталога је мр Зоран Пејашиновић. Рецензенти изложбе су проф. др Боривоје Милошевић и мр Владан Вуклиш. За дизајн и ликовну поставку изложбе задужен је Ненад Савковић.

Изложба „Ружа у мећави: Кочић и његова породица у фотографијама“ свечано је отворена поводом Дана државности Републике Србије – Сретења у изложбеном салону Историјског архива у Ужицу у петак 11. фебруара 2022. године. На отварању изложбе говорили су мр Бојан Стојнић, директор Архив Републике Српске и Жељко Марковић, директор Историјског архива у Ужицу. Изложбу је отворио градски вијећник за друштвене дјелатности Ратко Трмчић, а догађај је употпунио млади гуслар Данило Томић.

Петар Кочић и Милка Вукомановић упознали су се 1899. године. Петар је имао 22, а Милка 17 година. Било је то у Бањалуци, пред његов полазак на студије у Беч. Петар је сутрадан, на првом састанку, лијепој Милки поклонио примјерак Босанске виле и – црвену ружу. Ту ружу Милка ће чувати до краја живота.

Ова изложба приказује јавни и породични животни пут Петра и Милке, те њихове дјеце и унучади. Прати судбину Петра и Милке од споменутог првог сусрета, до Милкине смрти 1966. године.

Кочић се може видјети на укупно шест фотографија, свакако црно-бијелих. Толико их укупно и има. Од тога су четири портретне, а међу њима и најстарија, начињена у Бечу, почетком 1901. године. Ту су и двије Кочићеве групне фотографије.

Када је ријеч о Милкиним фотографијма, тих свједочанстава свакако има више. За ову прилику дато је неколико портрета лијепе госпођице Вукмановић, те њених петнаестак каснијих фотографија, углавном са сестарама, кћерком Душицом и унуцима. Tу су и фотографије њиховог сина, Слободана Кочића, који је умро као дијете. Те фотографије, као и још неколико, по приви пут су на овој изложби предочене јавности.

И на крају, једна наизглед обична а, у ствари, антологијска фотографија: на њој бака Милка Кочић, годину пред смрт, у крилу држи отворен споменар и у њему – ружу! То је она иста ружу коју јој је Петар дао на првом састанку, шездесет шест година раније!

Зато се ова изложба и зове “Ружа у мећави“. Као што знате, мећава је чест мотив у Кочићевим приповјеткама.

Фотографије приказане на овој изложби се иначе чувају у: Народној библиотеци Србије, Библиотеци Матице Српске, Народној и универзитетској библиотекци Републике Српске, Музеју Републике Српске, код породице, тј. потомака Петра Кочића у Београду, једна је из бањалучких Врбаских новина (из 1933), неколико фотографија налази се код аутора изложбе Зорана Пејашиновића, надгробни споменик Милкине породице и спомен плоча Кочићевом оцу Герасиму у манастиру Гоминоница.