Зборник крајишких музеја

Музеј Босанске Крајине у Бањалуци, у сарадњи са музејима у Бихаћу, Дрвару, Јајцу и Приједору покренуо је 1961. године издавање стручно-научног годишњака под именом Зборник крајишких музеја, у којем су музејски стручњаци објављивали резултате свог стручног рада. Године 1982, пред пресељење Музеја у Дом радничке солидарности (данашња зграда Музеја Републике Српске), припреман је седми број Зборника, који је штампан крајем 1983. године. Овај посао је утолико значајнији што је овај број Зборника изашао након вишегодишње паузе, а у оквиру обиљежавања педесетогодишњице Музеја Босанске Крајине. Пред 1990. годину, када је Музеј требало да прослави шездесетoгодишњицу рада, припремљени су стручни радови за осми број Зборника, укључујући и прилоге радника музеалаца из осталих музејских установа ове регије. Планирано штампање Зборника у 1990. години омео је недостатак средстава, па је његово издавање пребачено за наредну годину, али до штампања никад није дошло. Тако је, нажалост, престала да излази вриједна стручна публикација.

Изашло је укупно седам бројева у шест свезака: први број Зборника је из 1962. године, главни и одговорни уредник био је Мирослав В. Драшкић; други број Зборника је из 1963–1964. године, одговорни уредник је била Вера Николић-Мутавџић; трећи и четврти (двоброј) број Зборника је из 1968–1969. године, одговорни уредник је била, такође, Вера Николић-Мутавџић; пети број Зборника је из 1973. године, главни и одговорни уредник је био Ибро Ибришагић (тада директор Музеја, прије тога директор Архива); шести број Зборника је из 1974. године, одговорни уредник је поново био Ибро Ибришагић; седми, посљедњи број Зборника је из 1983. године, одговорни уредник је била Смиља Зоричић.

Рубрике у Зборнику крајишких музеја биле су: Крајишки музеји, Чланци и расправе, Библиографија и извјештаји, Извјештаји, Расправе и чланци, Грађа и прилози, Археологија, Историја, Етнологија.

Аутори у седам бројева Зборника били су: Мајда Андерс, Јасна Андрић-Матијевић, Павао Анђелић, Никола Бабић, Ђуро Баслер, Бранко Белић, Иванка Билић, Рафаел Брчић, Душан Будимир, Артур Бурда, Радослав Васиљевић, Рајко Васиљевић, Перко Војиновић, Бранислав Вранешевић, Милан Вукмановић, Миленко Гашић, Мишо Гашић, Тончи Грбеља, Љубомир Губић, Здравко Маријанац, Стево Далмација, Хамдија Демировић, Зорица Драшкић, Мирослав В. Драшкић, Душан Дрљача, Милан Ђурђевић, Зденко Жеравица, Лидија Жеравица, Смиља Зоричић, Ибро Ибришагић, Крешимир Ижаковић, Орхан Јамаковић, Бранко Јеловац, Ениса Јусић, Мухамед Карамехмедовић, Владо Кецман, Славко Кецман, Миле Коњевић, Јасна Крњић, Душан Лукач, Здравко Марић, Бранко Матавуљ, Ђорђе Микић, Анте Милиновић, Владо Милошевић, Надежда Митрашевић, Петар Мишковић, Вера Николић, Вера Николић-Мутавџић, Славко Одић, Славко Ф. Одић, Слободан Пешић, Васо Поповић, Миленко Радивојац, Бранка Рауниг, Енвер Реџић, Миливој Родић, Фадил Седић, Живојин Спасић, Бранко Суручић, Мирослав Хорват, Ирма Чремошник, Хусо Шарић, Хасан Шкапур и Галиб Шљиво.

За разлику од бањалучког Историјског зборника, који се ћирилицом и латиницом штампао наизмјенично од броја до броја, Зборник крајишких музеја био је комбинована публикација. Корице Зборника биле су ћириличне, насловна и пратеће стране латиничне, а појединачни чланци су се штампали на једном од оба писма у оквиру истих свезака.

Уз шест свезака Зборника (претраживи PDF формат) прилажемо и библиографију коју је саставио мр Горан Ђуран и објавио у часопису Гласник удружења архивских радника Републике Српске (Бањалука), бр. 4 (2012).