Архив Републике Српске завршио је дигитализацију грађе Јасеновачког музеја, која је у јавности познатија под општим називом јасеновачка грађа. Поступку дигитализације приступило се након набавке посебног микрофилмског скенера, а њен процес је интензивиран током 2021. и 2022. године, непосредно по завршетку процеса обраде, односно описа на нивоу збирке, серија и архивских јединица. Током овог периода извршено је дигитално снимање више од 30 хиљада „фрејмова“ са 632 микрофише. Ови снимци су компоновани у складу са провенијенцијом у вишестраничне PDF датотеке. Грађа је потпуно доступна у дигиталном облику путем наше online платформе Архипедија, у оквиру описа за Збирку спомен подручја Јасеновац и Доња Градина (ARSBL 334). Поред претходно постављеног дигиталног материјала који је примљен на компакт дисковима, сада је доступна и микрофилмована грађа која је конвертована у дигитални формат.
Историјски пут јасеновачке грађе
Концентрациони логор Јасеновац ослобођен је у прољеће 1945. године. Ослобођење је дочекао као рушевина, без сачуваног инвентара и документације. Званично уређење комплекса почиње 1960-их година. Меморијални музеј Спомен подручја Јасеновац отворен је 1968. године. Музеј је у вријеме СФР Југославије имао двије сталне поставке, првобитну из 1968. године и ревидирану из 1988. године. Музеј је материјал за сталне поставке и пратећи инвентар сакупљао из разних извора: других музеја, архивских институција, организација, те правних и физичких лица, укључујући истраживаче и бивше логораше. До краја 1980-их већину материјала чиниле су копије архивских докумената, највише из Архива Војноисторијског института у Београду (данас Војни архив Србије) и Архива Хрватске у Загребу (Хрватски државни архив), као и фото-репродукције из других институција у Југославији. У инвентару установе било је и послијератног материјала који је настао радом Меморијалног музеја. Углавном се ради о мемоарским записима, упитницима за бивше логораше, радним материјалима и списковима, рукописима чланака и монографија, као и нешто мањи број оригиналних предмета и докумената, углавном поклоњених институцији. Музеј је посједовао и неколико копија 35 мм ролни документарних филмова који су се приказивали посјетиоцима.
Од почетка ратног стања на подручју СР Хрватске, Спомен подрује Јасеновац затекло се у зони ратних дејстава. Прва штета евидентирана је након што су припадници ЈНА поново успоставили контролу над подручјем у октобру 1991. године. Установљено је да је Музеј претходно оштећен и дјелимично опљачкан, вјероватно од стране припадника једне хрватске паравојне формације. У фебруару 1992. године Симо Брдар, кустос Музеја, пренио је музејску грађу у Козарску Дубицу. У јуну 1999. године Министарство за питања бораца, жртава рата и рада је Влади Републике Српске доставило захтјев да се грађа из Јасеновца, која се чува код Симе Брдара, пребаци у Архив Републике Српске, што је и учињено у септембру исте године. Са датумом 27. октобра 2000. године потписан је Споразум између Владе Републике Српске и Музеја Холокауста у Вашингтону о предаји грађе. Истог дана сачињен је и записник о примопредаји грађе између Архива Републике Српске и Музеја Холокауста. Споразумом је дефинисано да је Музеј Холокауста добио овлашћења да се стара о предметима и документацији на одговарајућ начин, у складу са законским и етичким обавезама. Музеј Холокауста је убрзо приступио конзервацији, инвентарисању, фотографисању, односно микрофилмовању материјала. Сва грађа која је из Архива Републике Српске предата у Музеј Холокауста је тамо усликана или микрофилмована, а копије односно примјерци ових копија предати су Архиву Републике Српске. Накнадно, Музеј Холокауста је грађу у физичком облику предао обновљеном Спомен подручју Јасеновац.
Збирка у Архиву Републике Српске
Збирка грађе спомен подручја Јасеновац и Доња Градина садржи дигиталне и микрофилмске репродукције материјала који је настао радом Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац. Дигитални колор снимци (33 компакт диска са око 3.500 снимака) су фотографије неколико оригиналних докумената, предметних артефаката и репродукција фотографија, укључујући музејску картотеку и пратеће напомене (музејске метаподатке). Монохроматски микрофилмски снимци (на микрофишама, преко 30 хиљада страница) су снимци материјала који се углавном у виду копије чувао у склопу јасеновачке збирке, а који у највећем обиму потиче из других институција као што су Архив Војноисторијског института у Београду (данас Војни архив Србије) и Архива Хрватске у Загребу (данас Хрватски државни архив), док је у нешто мањем обиму настао радом самог Меморијалног музеја. Микрофилмовани су и улазни инвентари Музеја.
Дигитализација микрофилмованог материјала представља спор и захтјеван процес, пошто су greyscale снимци на филмском носачу настали фотографисањем монохроматских фотокопија архивске документације у већем, те друге музејске (оригиналне) документације у мањем обиму. Дигитализација се проводи поступком frame by frame, то јест слика по слика. Дигиталне копије су доступне истраживачима, који имају могућност да у Архиву Републике Српске траже директан приступ микрофилмском носачу, уколико слабији квалитет репродукције онемогућава несметано читање текста.
Структура микрофилмованог материјала
- Књиге музејског инвентара (евиденције)
- Музејски улазни инвентар за предмете
- Музејски улазни инвентар за документе из логора Јасеновац
- Музејски улазни инвентар за предмете и документе из Јасеновца
- Музејски улазни инвентар за документе из логора Стара Градишка
- Музејски улазни инвентар за документе из логора Стара Градишка
- Музејски улазни инвентар за предмете из логора Стара Градишка
- Улазни инвентар свједочења бивших логораша Старе Градишке
- Евиденција позајмица из збирки Старе Градишке
- Музејски инвентар фотографија логора Стара Градишка
- Нумерисани документи (3.617 снимака)
- Нумерисани документи који се односе на Јасеновац
- Нумерисани документи који се односе на Стару Градишку
- Нумерисана свједочења бивших затвореника Старе Градишке
- Свједочења преживјелих логораша Јасеновца
- Нумерисани документи донирани музејској збирци
- Разни послијератни списи о логору Стара Градишка
- Фотокопије из Архива Хрватске (9.183 снимка)
- Копије списа Јавног тужилаштва НР Хрватске
- Копије доказног материјала комисија за ратне злочине
- Копије правосудних списа
- Копије списа Градског повјереништва за ратне злочине у Загребу
- Копије списа министарстава Независне Државе Хрватске
- Копије регистара убијене или депортоване дјеце и сродни списи које је сакупила Диана Будисављевић
- Копије списа са суђења за ратне злочине
- Разни документарни материјали (10.182 снимка)
- Регистри и спискови жртава и преживјелих
- Евиденције СУБНОР-а о погинулим партизанима по општинама
- Копије и оригинали за витрине у сталној поставци у Јасеновцу
- Упитници СУБНОР-а
- Копије превода њемачких докумената у вези са Независном Државом Хрватском
- Разне копије докумената из Архива Војноисторијског института у Београду
- Копије свједочења у вези са убиствима у логору Дубичке кречане
- Копије протокола и свједочења у вези са др Антуном Хајзаром из Котарског суда у Сиску
- Копија поименичног списка јеврјејских жртава састављен од Јеврејске опћине у Загребу
- Копије фрагмената досијеа затворених комуниста из Сплита
- Три машински писана мемоарска записа уз коментаре
- Историјат јасеновачке школе од 1905. до 1938. године, аутор Мила Драгић
- Копије усташких докумената који се односе на Босанску Дубицу
- Машински куцан рукопис „Босанскодубичко подручје у НОР 1941/1942“, аутори Мирко Пекић, Борко Арсенић и Боро Гаћеша
- Разни груписани списи (ратне копије и послијератни материјали)
- Разни груписани списи (ратне копије и послијератни материјали)
- Ненумерисани документи и фотокопије
- Концепт списка заповједника логора Јасеновац
- Историјски елаборати о логору Стара Градишка
- Разни документи, копије, писма и рукописи
- Упитници (3.155 снимака)
- Индекс за упитнике
- Индекс за упитнике за Стару Градишку
- Упитници за преживјеле логораше Јасеновца и Старе Градишке
- Упитници за преживјеле логораше
- Упитници за бивше интернирце разних логора
- Списи Музеја у Новској (2.422 снимка)
- Документи о палим борцима из Новске и околине
- Копије доказног материјала у вези са жртвама са подручја Новске
- Машински куцан примјерак монографије о партизанској јединици „Матија Губец“, аутор Јевто Ћесић
- Усмена свједочења
- Усмена свједочења (622 снимка)
- Евиденција преживјелих логораша који су дали свједочења
- Изводи из усмјених свједочења и мемоарских записа
- Разна усмена свједочења и мемоарски записи
- Разна усмена свједочења и послијератни записи
- Послијератни извјештаји и спискови (48 снимака)
- Неколико докумената музејске институције
