О Архиву РСНовости и догађајиАрхивска грађа и књижни фондПубликације и изложбеOn-line документиРегистар акредитованих услуга
Историјат

Архив града Бањалуке основан је рјешењем Народног одбора града Бањалуке, број 4735 од 20. априла 1953. године.
 
По одобрењу Извршног вијећа Народне Републике Босне и Херцеговине, број 1719-14 од 30. маја 1956. године, Архив града Бањалуке прераста у Срески архив Бањалука, надлежан за подручја општина Бањалука и Приједор. Права оснивача преузео је Народни одбор среза Бањалука (рјешење број 2170-1 од 29. јуна 1956) уз сагласност Народног одбора среза Приједор (рјешење број 1291 од 15. фебруара 1956).
 
У току 1958. године у Мјесном уреду Нова Топола оспособљено је архивско спремиште у којем је депонована архивска грађа прикупљена на подручју среза Босанска Градишка. Оно је временом прерасло у Архивски сабирни центар Босанска Градишка.
 
За само неколико година Архив се развио у угледну установу у чије се депое слило око 250 фондова и 9 збирки од непроцјењивог значаја за изучавање друштвених, политичких, економских, културних и других прилика на подручју сјеверозападне Босне.
 
Започиње стручна обрада прикупљене архивске грађе из периода 1878-1918, 1919-1941. и 1941-1945. године. Највећи дио грађе, писане на турском, њемачком и српском језику, пронађен је у згради у којој је Архив био смјештен - Банској управи Врбаске бановине (односно Народног одбора среза Бањалука). Несређена грађа преузимана је у затеченом стању, без примопредајних записника. Са организованим преузимањем архивске грађе започело се у току 1961. године.
 
Развој архивске службе, силан прилив документације и јачање свијести о потреби обавезног обављања архивске дјелатности на цијелој територији Босне и Херцеговине довели су 1963. године до оснивања регионалне установе под називом Архив Босанске крајине са сједиштем у Бањалуци.
Територијалну и стварну надлежност Архив Босанске крајине је вршио на подручју срезова Бањалука и Бихаћ, који су преузели и оснивачка права.
Архив Босанске крајине и даље се развија, па се формирају нови сабирни центри у Приједору (1. априла 1963), Јајцу (1. фебруара 1964) и Бихаћу (15. априла 1964).
 
У сабирне центре преузет је велик број фондова ликвидираних среских, општинских и мјесних народних одбора.
Социјалистичка Република Босна и Херцеговина 1. јануара 1967. године преузела је од срезова оснивачка права и финансирање дјелатности Архива Босанске крајине.
 
Разорни земљотрес, који је 27. октобра 1969. године погодио Бањалуку, неминовно је оставио посљедице и на развој архивске службе. Тек средином 1973. године пронашло се половично рјешење смјештајних проблема Архива. Заједно са Музејом Босанске крајине, Архив усељава у дјелимично санирану "Царску кућу".
 
Од 1. јануара 1974. године, након уставних и територијалних промјена, финансирање преузимају 23 општине (Бањалука, Бихаћ, Босанска Дубица, Босанска Градишка, Босанско Грахово, Босанска Крупа, Босански Нови, Босански Петровац, Цазин, Челинац, Дрвар, Јајце, Кључ, Котор Варош, Лакташи, Мркоњић Град, Приједор, Прњавор, Сански Мост, Скендер Вакуф, Србац, Шипово и Велика Кладуша) за које је Архив надлежан.
Оснивачка права од Републике ове општине преузеле су у току 1976. године.
 
У току 1981. године укида се Архивски сабирни центар у Бихаћу. Послове заштите архивске грађе на територијама општина Бихаћ, Босанско Грахово, Босанска Крупа, Босански Петровац, Цазин и Велика Кладуша преузима Историјски архив Бихаћ - у оснивању.
У току 1983. године укинути су и архивски сабирни центри у Приједору и Јајцу.
 
Оружани сукоб у Босни и Херцеговини (1992-1995) оставио је бројне негативне посљедице по архивску дјелатност. До средине 1993. године на територији Републике Српске дјеловали су Архив Босанске крајине са сједиштем у Бањалуци, Регионални архив у Добоју и Регионални архив у Србињу/Фочи.
 
Законом о министарствима ("Службени гласник Републике Српске" број 19/93) основан је Архив Републике Српске са сједиштем у Бањалуци и са статусом самосталне републичке управне организације. У његов састав улазе Архив Босанске крајине у Бањалуци, Регионални архив у Добоју (основан 16. фебруара 1954) и Регионални архив у Србињу/Фочи (основан 1. јануара 1976).
 
Чланом 40 Закона о министарствима ("Службени гласник Републике Српске" број 19/93) поново је промијењен правни статус Архива. Данас је он републичка управна организација у саставу Министарства просвјете и културе, са стварном и територијалном надлежношћу на цијелој територији Републике Српске.


 
Величина текста:
Loading